Када се тело нађе у ситуацији која се доживљава као стресна – било да је то емоционални притисак, физички напор или неизвесност – активира се такозвани „одговор на стрес“, који укључује сложену интеракцију неуролошких и хормонских механизама. Централну улогу у овом процесу имају два хормона: кортизол и адреналин. Ови хормони имају директан утицај на многе системе у телу, укључујући и кожу.

Кортизол, познат као „хормон стреса“, лучи се у надбубрежним жлездама као реакција на сигнале из мозга. Његов главни задатак је да помогне телу да преживи ситуацију опасности. Међутим, када је стрес дуготрајан, ниво кортизола остаје повишен, што може довести до оштећења ћелија коже и ослабљене баријерне функције. Ово се манифестује кроз сувоћу коже, упале, успорено зарастање рана и већу склоност инфекцијама.

С друге стране, адреналин повећава број откуцаја срца и подиже крвни притисак. Он може привремено сузити крвне судове у кожи, чинећи је бледом или „испранијом“. Када ниво адреналина опадне, често долази до појачаног прилива крви, што се може манифестовати као црвенило или осип.

Поред тога, хормонски поремећаји услед стреса могу утицати и на лојне жлезде, повећавајући продукцију масти на кожи и доприносећи појави акни и себореје.

Да би се смањио негативан утицај хормона стреса на кожу, важно је увести технике управљања стресом у свакодневни живот. Физичка активност, довољно сна, правилна исхрана и подршка блиских људи имају снажан утицај на регулацију хормоналног система и тиме доприносе здравијој кожи.