У последњој деценији све више стручњака препознаје дубоку везу између коже и психе. Овим путем се развила нова грана медицине – психодерматологија, која обједињује знања из дерматологије и психологије у циљу бољег разумевања и лечења кожних обољења са психосоматском основом.
Психолошка подршка у дерматолошкој пракси све више добија на значају јер пацијенти који болују од хроничних кожних стања често пролазе кроз периоде анксиозности, депресије, ниског самопоуздања и друштвене изолације. Појава осипа, псоријазе, акни или дерматитиса често изазива срамоту, повлачење из социјалних ситуација, па чак и избегавање лечења.
У овом контексту, разговори са психотерапеутом могу помоћи пацијенту да се носи са емоционалним изазовима болести, али и да разуме унутрашње факторе који могу погоршавати симптоме. Когнитивно-бихевиорална терапија, техника опуштања, пажљивост (mindfulness) и технике свесног дисања показале су изузетну ефикасност у редуковању кожних тегоба узрокованих или погоршаних стресом.
Комбинација дерматолошке терапије и психолошке подршке често даје боље резултате од самосталног лечења коже. Лекари све више сарађују са психолозима и психијатрима како би пацијентима понудили холистички приступ – који лечи не само симптоме на кожи већ и емоције које стоје иза њих.
Овај приступ није само савремени тренд, већ нужност, посебно када се ради о хроничним и понекад неизлечивим стањима попут псоријазе, витилига или неуродерматитиса. Брига о менталном здрављу је нераскидиво повезана са опоравком коже, и у томе лежи кључ ка дугорочном побољшању квалитета живота пацијената.
